Poverenik za informacije od javnog značaja

MEDIJI

Nezavisne institucije bez uslova za rad
Izvor: Danas

Beograd - Zaštitnik građana, Državna revizorska institucija, Poverenik za informacije od javnog značaja, Odbor za sprečavanje sukoba interesa, Uprava za javne nabavke i Komisija za zaštitu prava upozorili su juče da nedostatak osnovnih uslova za rad ugrožava ostvarivanje njihovih ustavnih i zakonskih nadležnosti i ostvarivanje cilja radi koga su osnovane.

U zajedničkom saopštenju koje su potpisali čelni ljudi šest nezavisnih institucija navodi se da uprkos tome, ali i suprotno zakonom utvrđenim obavezama izvršne vlasti, Državna revizorska institucija (DRI) ni posle sedam meseci nakon izbora Saveta DRI nema prostorije za rad. Dodaje se da gotovo godinu dana posle izbora republičkog ombudsmana i tri godine od donošenja Zakona o Zaštitniku građana, nisu izabrani zamenici ombudsmana, a dodeljeni prostor omogućava zapošljavanje samo četvrtine zaposlenih. Poverenik za informacije takođe, zbog nedostatka prostora, godinama radi sa četvrtinom radnika.

Uprava za javne nabavke i Komisija za zaštitu prava ni pet godina nakon početka rada nemaju dodeljene prostorije za rad, već rade u neadekvatnim prostorijama koje im od slučaja do slučaja daju na korišćenje drugi državni organi, a kako se dodaje, često se neargumentovano dovodi u pitanje budućnost Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa. Zavisnost od organa izvršne vlasti u pogledu sredstava za rad i drugih uslova rada ugrožava neophodnu autonomiju nezavisnih organa, piše u saopštenju.

15-05-2008

...................................................................................................................................

Kontrola na jednoj nozi
Izvor: Danas

Državna revizorska institucija postoji od 2005, ali samo na papiru

Lični stav, Rodoljub Šabić

Baš u ovo vreme, pre tačno godinu dana, naša zemlja se našla u jednoj zaista izuzetno retkoj prilici. Početkom maja 2007. na Srbiju je došao red da preuzme šestomesečno predsedavanje Savetu Evrope. Prilika da se predsedava najvećoj međunarodnoj organizaciji država posle UN, imajući u vidu broj njenih članica, dobija se na otprilike svakih 25 godina. Dakle, ukazuje se veoma retko i zato za svaku članicu ima nemali značaj. A delikatan međunarodni položaj naše zemlje potencirao je značaj činjenice da država koja predsedava Savetu Evrope ulazi u fokus međunarodne javnosti, stiče velike šanse da afirmiše sopstvene prednosti i da otkloni eventualne negativne predrasude o sebi.

Baš imajući u vidu tu šansu, tada sam javno izrazio žaljenje što priliku da predsedavamo Savetu Evrope dočekujemo kao niko pre nas. Predsedavanje organizaciji u osnovi čijeg delovanja je zalaganje za funkcionisanje demokratskih institucija dočekali smo u gotovo haotičnom stanju. Sa vladom koja je "tehnička", s parlamentom i Ustavnim sudom u blokadi, sa ombudsmanom i državnom finansijskom revizijom samo na papiru, da ne nabrajamo dalje. Kod takvog stanja stvari, jednostavno se nametalo pitanje da li su nam za probleme s kojima se suočavamo i naš loš imidž "krivlje" predrasude drugih ili mi sami?

U tom kontekstu indikativna je situacija u kojoj smo dočekali godišnjicu početka našeg predsedavanja Savetu Evrope. Što se vlade i parlamenta tiče, situacija je manje-više identična s onom od pre godinu dana. Vlada je "tehnička", a parlament je raspušten, novi tek treba da se konstituiše. A kako stvari stoje sa ostalim pomenutim institucijama?

Ustavni sud se nekako izvukao iz blokade, a i ombudsman je počeo s radom. Izabran je i Savet Državne revizorske institucije. Međutim, Ustavni sud ima samo 10 umesto 15 predviđenih sudija, a ombudsman je suočen sa odsustvom brojnih kadrovskih, materijalnih i logističkih pretpostavki neophodnih za njegovo delovanje, pa s obzirom na rastući obim njihovih obaveza nije realno očekivati da na njih mogu odgovoriti u potpunosti. Državna revizorska institucija, osim činjenice da je izabran njen Savet, nema na raspolaganju ni elementarne pretpostavke za rad i shodno tome ne može baš nikako da ostvaruje svoju funkciju.Tehnička vlada i raspušten parlament su neminovne konsekvence vanrednih parlamentarnih izbora. Dakle, reč je o nečem što je samo po sebi razumljivo, što nije samo naša specifičnost, već je u demokratskom društvu u svakom trenutku moguće. Međutim, da bi se "razumele" okolnosti pod kojima deluju Ustavni sud i ombudsman, već je potrebno zaista mnogo, mnogo benevolencije.

Ali, ni uz maksimum dobre volje nije moguće razumeti situaciju u kojoj se nalazi Državna revizijska institucija. Jednostavno, kontrast između te situacije i činjenice da je u predizbornoj kampanji zalaganje za borbu protiv zloupotreba i korupcije zauzimalo gotovo dominantno mesto, deluje gotovo groteskno, apsurdno. Apsurdno, jer sasvim je evidentno da, sa stanovišta modernih standarda, već godinama imamo invalidan mehanizam kontrole javnih rashoda koji umesto dve ima samo jednu nogu - onu koju predstavljaju Uprava za javne nabavke i Komisija za zaštitu prava ponuđača na javnim tenderima. A evidentno je i da je šteta zbog toga ogromna.

Sve tranzicione zemlje su još odavno, uz druge antikorupcijske institucije, aktivirale i državnu finansijsku reviziju. Ona je još početkom ili sredinom 90-ih ustanovljena i u nekadašnjim republikama bivše SFRJ - Sloveniji, BiH i Hrvatskoj. Pretposlednja je bila Crna Gora, zakon je donela u aprilu 2004, a Državna revizija je počela da funkcioniše pre isteka iste godine. Mi smo poslednji, kod nas još ne funkcioniše. A, Zakon o državnoj revizorskoj institucij dobili smo još, može se slobodno reći, daleke 2005. godine. Savet, glavni organ te institucije, morao je biti izabran u roku od šest meseci od stupanja tog zakona na snagu, ali ipak nije izabran. Kasnije je GRECO, 2006, dao preporuku da se Državna revizorska institucija bez odlaganja aktivira. Savet je izabran tek krajem 2007, ali tim Revizorska institucija nije aktivirana. Ona čak nema ni sedište, pa osim članova saveta, nema nijednog zaposlenog. Zato naš kontrolni mehanizam vrši uglavnom samo formalnu, a ne i suštinsku kontrolu javnih nabavki. I u takvom stanju, on već nekoliko godina svojim delovanjem ostvaruje korisne efekte u vidu ušteda koje se mere stotinama miliona evra. Međutim, uvođenjem i suštinske kontrole, one koja pored ostalog podrazumeva i kontrolu celishodnosti i racionalnosti, što je posao Revizorske institucije, obezbedili bismo i dodatne uštede od minimum 5-10 odsto ukupnih, inače stalno rastućih rashoda za javne nabavke, ili jasnije rečeno od bar 100 do 200 miliona evra godišnje.

Već nekoliko godina propuštamo da uštedimo taj novac. To je više nego dovoljan razlog da se problemi u vezi sa uslovima za delovanje Revizorske institucije reše. A ima i drugih razloga koji se ne mere novcem. Za jednu državu koja želi da bude iole ozbiljna, problemi sa kojima se suočava naša revizijska institucija nisu nerešivi, nego su trivijalni. Zato njihovo rešavanje ne bi smelo da čeka ni na izbor nove vlade. Ono je obaveza koju bi i trenutna "tehnička" zaista morala da realizuje.

13-05-2008

...................................................................................................................................

Obavezujuće rešenje
Izvor: Borba

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić naložio je Republičkoj Izbornoj Komisiji (RIK) da učini javnim izveštaje o poreklu, visini i strukturi sredstava za finansiranje izborne kampanje za predsedničke izbore održane početkom godine i dostavi ih tražiocima.

"Više puta sam ponovio da ovakvi podaci moraju biti dostupni javnosti, jer po prirodi stvari predstavljaju informacije od prvorazrednog javnog značaja. To nije moj proizvoljni stav već nešto što direktno proizilazi iz zakona", kazao je Šabić agenciji Beta potvrđujući da je doneo obavezujuće rešenje za RIK.

Prema njegovim rečima, i RIK se, uskraćujući tražene informacije, nije pozvao na njihovu nedostupnost, već je kao objašnjenje naveo potrebu da se provere podaci iz tih izveštaja.

"Ne mislim da se rešenjem koje sam doneo na bilo kakav način dovodi u pitanje pravo RIK-a da ih proveri, ali izveštaji su napisani, sadrže podatke iza kojih stoje njihovi podnosioci i tu se više ništa ne može menjati", dodao je Šabić.

Naglašavajući da se rukovodio pravom javnosti da zna šta u izveštajima piše i nedavno kad je RTS-u i RTV Studio B naložio da objave podatke o troškovima predsedničke kampanje, poverenik je podsetio da su posle toga obe televizije to i učinile, a da ničim nije dovedeno u pitanje pravo RIK-a na proveru podataka.

"Ima mnogo razloga zbog kojih svi državni organi treba da nastoje da ovakvi i slični podaci budu što dostupniji javnosti. U slučaju izbora uvek se radi o raspolaganju sa velikim finansijskim sredstvima", kazao je Šabić.

Navodeći da će samo iz budžeta tekući izbor narodnih poslanika koštati oko 65.000 evra po svakom od 250 narodnih poslanika, Šabić je ocenio prirodnim i legitimnim "interes javnosti za sve podatke i konsekvence raspolaganja ovako značajnim sredstvima".

Prema njegovim rečima, otklanjanje sumnje u legalitet finansiranja izborne kampanje prva je pretpostavka za poverenje u učesnike izbornog procesa pa "u tom kontekstu činjenica da smo već u drugim važnim izborima ove godine, a da javnost ne zna sve relevantne podatke o finansiranju prethodnih svakako nije prihvatljiva".

Predsednički izbori održani su u 20. januara i 3. februara, a javnosti još nisu dostupni finansijski izveštaji učesnika. Nakon što joj RIK nije dostavio tražne podatke, nevladina organizacija Transparenost Srbije zatražila je pomoć Poverenika Šabića.

10-05-2008

...................................................................................................................................

Greška i poruka
Izvor: Blic

Nedavno su mеdiji objavili još jednu „zanimljivu“ vest o tzv. „drumskoj mafiji“. Vest, da su neki od optuženih za učešće u organizovanoj pljački na naplatnim rampama na auto-putu, koji su zbog toga bili suspendovani i udaljeni s posla, sudskom odlukom vraćeni na posao. Kažu da su razlog za to neke formalne, proceduralne greške koje je pravna služba „Puteva Srbije“ napravila u postupku.

Neki su se već zapitali - da li se radi o stvarnim, slučajnim ili o namernim greškama? Kako god bilo, sve to neminovno podseća na slučaj G.M., čoveka koji je takođe nekada radio u „Putevima Srbije“ i počeo javno da govori o krađi na naplatnim rampama. Nije samo govorio nego je i nastojao da svoje tvrdnje dokaže i odgovarajućim dokumentima, pozivajući se na zakonom zajamčeno pravo na slobodan pristup informacijama i tražeći zaštitu svog prava od Poverenika za informacije.

Čim se upustio u ove aktivnosti G.M. je ostao bez posla. Pri tom, ni slučajno ni namerno, nije počinjena nikakva formalna greška, podobna da ga vrati na posao. Ali to što nije vraćen na posao ni kad su dokumenti čiju javnost je tražio potvrdili njegove sumnje, nije formalna već suštinska greška, a i više od toga - preteće upozorenje za sve „male“ ljude koji bi digli glavu protiv zloupotreba i korupcije. Slučajno ili namerno?

Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije

10-05-2008

...................................................................................................................................

Veliki raskorak
Izvor: Borba

Ne možemo biti zadovoljni što je na pravnom i faktičkom planu učinjeno radi stvaranja uslova koji su neophodni da bi novinari i mediji mogli vršiti svoju izuzetno važnu funkciju na način koji bi bio daleko primereniji standardima i potrebama demokratskog društva. U ostvarivanju prava iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja novinari i mediji se neretko suočavaju sa problemima koji su gotovo apsurdni. Žalbe kojima se sve češće obraćaju Povereniku za informacije, pokazuju da im se uskraćuju čak i one informacije koje vlast, po zakonu i kriterijumu demokratskog društva duguje najširoj javnosti i bez ikakvog posebnog zahteva. Informacije se uskraćuju i bez ikakvog obrazloženja ili uz navođenje "razloga" čiji legitimitet je najblaže rečeno veoma problematičan.

Vrlo je indikativno da, iako je sasvim očigledno da se ovakvim postupcima flagrantno krše Ustavom i Zakonom zajamčena prava medija, ni nakon tri godine primene zakona još ne funkcionišu neki mehanizmi neophodni za prinudno ostvarivanje ovih prava i za kažnjavanje onih koii ih ignorišu i krše.

Istovremeno, proces povlačenja vlasti iz svojinske strukture medija je bitno usporen, gotovo zaustavljen, naročito kad je reč o elektronskim medijima. Godinama izostaju s pravom očekivani rezultati na planu otkrivanja i odgovornosti aktera čak i najtežih ataka na bezbednost i život novinara. Predstavnici medija često se suočavaju sa postupcima predstavnika vlasti koji uključuju potcenjivanje, omalovažavanje i diskriminaciju, ali i gore od toga - vulgarnost i brutalnost. Pomenutim i drugim sličnim činjenicama ne treba komentar, jer govore same za sebe. One potvrđuju da u odnosu prema pravima, ulozi i značaju medija postoji veliki raskorak između onog što vlast javno proklamuje i onog što radi u praksi. To se bezuslovno mora promeniti, a od kvaliteta i brzine tih promena umnogome će zavisiti i ukupan tok demokratske tranzicije našeg društva.

Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije

10-05-2008

...................................................................................................................................

SLEDEĆIH 5 REZULTATA